objàsniti
objàsniti (što, komu) svrš. 〈prez. òbjasnīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. òbjašnjen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| objasniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | objasnim |
| 2. | objasniš |
| 3. | objasni |
| množina | |
| 1. | objasnimo |
| 2. | objasnite |
| 3. | objasne |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | objasnit ću |
| 2. | objasnit ćeš |
| 3. | objasnit će |
| množina | |
| 1. | objasnit ćemo |
| 2. | objasnit ćete |
| 3. | objasnit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | objasnih |
| 2. | objasni |
| 3. | objasni |
| množina | |
| 1. | objasnismo |
| 2. | objasniste |
| 3. | objasniše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | objasnio sam |
| 2. | objasnio si |
| 3. | objasnio je |
| množina | |
| 1. | objasnili smo |
| 2. | objasnili ste |
| 3. | objasnili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam objasnio |
| 2. | bio si objasnio |
| 3. | bio je objasnio |
| množina | |
| 1. | bili smo objasnili |
| 2. | bili ste objasnili |
| 3. | bili su objasnili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | objasni |
| množina | |
| 1. | objasnimo |
| 2. | objasnite |
| glagolski prilog prošli | |
| objasnivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| objasnio, objasnila, objasnilo | |
| objasnili, objasnile, objasnila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| objašnjen, objašnjena, objašnjeno | |
| objašnjeni, objašnjene, objašnjena | |
Definicija
| 1. | učiniti da što postane jasno, razumljivo; protumačiti, razjasniti |
| 2. | poučiti do u detalje, naučiti (koga) |
Etimologija
✧ o (b)- + v. jasan
