ogràničiti
ogràničiti (se) svrš. 〈prez. ogràničīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. ogràničen, gl. im. ograničénje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ograničiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ograničim |
| 2. | ograničiš |
| 3. | ograniči |
| množina | |
| 1. | ograničimo |
| 2. | ograničite |
| 3. | ograniče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ograničit ću |
| 2. | ograničit ćeš |
| 3. | ograničit će |
| množina | |
| 1. | ograničit ćemo |
| 2. | ograničit ćete |
| 3. | ograničit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ograničih |
| 2. | ograniči |
| 3. | ograniči |
| množina | |
| 1. | ograničismo |
| 2. | ograničiste |
| 3. | ograničiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ograničio sam |
| 2. | ograničio si |
| 3. | ograničio je |
| množina | |
| 1. | ograničili smo |
| 2. | ograničili ste |
| 3. | ograničili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ograničio |
| 2. | bio si ograničio |
| 3. | bio je ograničio |
| množina | |
| 1. | bili smo ograničili |
| 2. | bili ste ograničili |
| 3. | bili su ograničili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ograniči |
| množina | |
| 1. | ograničimo |
| 2. | ograničite |
| glagolski prilog prošli | |
| ograničivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ograničio, ograničila, ograničilo | |
| ograničili, ograničile, ograničila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ograničen, ograničena, ograničeno | |
| ograničeni, ograničene, ograničena | |
Definicija
| 1. | (što) postaviti granice čemu |
| 2. | (se) postaviti, zadati si granicu, zadržati se u određenim granicama |
