okrétati
okrétati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. òkrēćēm (se), pril. sad. okréćūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| okretati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | okrećem |
| 2. | okrećeš |
| 3. | okreće |
| množina | |
| 1. | okrećemo |
| 2. | okrećete |
| 3. | okreću |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | okretat ću |
| 2. | okretat ćeš |
| 3. | okretat će |
| množina | |
| 1. | okretat ćemo |
| 2. | okretat ćete |
| 3. | okretat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | okretah |
| 2. | okretaše |
| 3. | okretaše |
| množina | |
| 1. | okretasmo |
| 2. | okretaste |
| 3. | okretahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | okretao sam |
| 2. | okretao si |
| 3. | okretao je |
| množina | |
| 1. | okretali smo |
| 2. | okretali ste |
| 3. | okretali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam okretao |
| 2. | bio si okretao |
| 3. | bio je okretao |
| množina | |
| 1. | bili smo okretali |
| 2. | bili ste okretali |
| 3. | bili su okretali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | okreći |
| množina | |
| 1. | okrećimo |
| 2. | okrećite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| okrećući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| okretao, okretala, okretalo | |
| okretali, okretale, okretala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| okretan, okretana, okretano | |
| okretani, okretane, okretana | |
Etimologija
✧ o (b)- + v. kretati
