òpstati
òpstati () svrš. 〈prez. òpstanēm, pril. pr. òpstāvši, imp. òpstani, prid. rad. òpstao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| opstati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | opstanem / opstadem |
| 2. | opstaneš / opstadeš |
| 3. | opstane / opstade |
| množina | |
| 1. | opstanemo / opstademo |
| 2. | opstanete / opstadete |
| 3. | opstanu / opstadu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | opstat ću |
| 2. | opstat ćeš |
| 3. | opstat će |
| množina | |
| 1. | opstat ćemo |
| 2. | opstat ćete |
| 3. | opstat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | opstadoh |
| 2. | opstade |
| 3. | opstade |
| množina | |
| 1. | opstadosmo |
| 2. | opstadoste |
| 3. | opstadoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | opstao sam |
| 2. | opstao si |
| 3. | opstao je |
| množina | |
| 1. | opstali smo |
| 2. | opstali ste |
| 3. | opstali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam opstao |
| 2. | bio si opstao |
| 3. | bio je opstao |
| množina | |
| 1. | bili smo opstali |
| 2. | bili ste opstali |
| 3. | bili su opstali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | opstani |
| množina | |
| 1. | opstanimo |
| 2. | opstanite |
| glagolski prilog prošli | |
| opstavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| opstao, opstala, opstalo | |
| opstali, opstale, opstala | |
Definicija
održati se nastojanjem i borbom za život; održati svoje postojanje, preživjeti usprkos komu ili čemu; obastati
Etimologija
✧ o (p)- + v. stȁti
