osúšiti
osúšiti (što, se) svrš. 〈prez. òsūšīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. òsūšen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| osušiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | osušim |
| 2. | osušiš |
| 3. | osuši |
| množina | |
| 1. | osušimo |
| 2. | osušite |
| 3. | osuše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | osušit ću |
| 2. | osušit ćeš |
| 3. | osušit će |
| množina | |
| 1. | osušit ćemo |
| 2. | osušit ćete |
| 3. | osušit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | osuših |
| 2. | osuši |
| 3. | osuši |
| množina | |
| 1. | osušismo |
| 2. | osušiste |
| 3. | osušiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | osušio sam |
| 2. | osušio si |
| 3. | osušio je |
| množina | |
| 1. | osušili smo |
| 2. | osušili ste |
| 3. | osušili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam osušio |
| 2. | bio si osušio |
| 3. | bio je osušio |
| množina | |
| 1. | bili smo osušili |
| 2. | bili ste osušili |
| 3. | bili su osušili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | osuši |
| množina | |
| 1. | osušimo |
| 2. | osušite |
| glagolski prilog prošli | |
| osušivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| osušio, osušila, osušilo | |
| osušili, osušile, osušila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| osušen, osušena, osušeno | |
| osušeni, osušene, osušena | |
Definicija
| 1. | (što) ukloniti vlagu iz čega; sasušiti [osušiti rublje; osušiti šunku; osušiti kosu; osušiti šljive] |
| 2. | (se) a. ostati bez vlage b. uvenuti c. pren. razg. omršavjeti |
