Hrvatski jezični portal

òrati

òrati (što) nesvrš. 〈prez. ȍrēm, imp. òri, pril. sad. ȍrūći, prid. trp. ȍrān, gl. im. òrānje〉

Nesvršeni
infinitiv
orati

prezent
jednina
1.	orem
2.	oreš
3.	ore
množina
1.	oremo
2.	orete
3.	oru

futur
jednina
1.	orat ću
2.	orat ćeš
3.	orat će
množina
1.	orat ćemo
2.	orat ćete
3.	orat će

imperfekt
jednina
1.	orah
2.	oraše
3.	oraše
množina
1.	orasmo
2.	oraste
3.	orahu

perfekt
jednina
1.	orao sam
2.	orao si
3.	orao je
množina
1.	orali smo
2.	orali ste
3.	orali su

pluskvamperfekt
jednina
1.	bio sam orao
2.	bio si orao
3.	bio je orao
množina
1.	bili smo orali
2.	bili ste orali
3.	bili su orali

imperativ
jednina
2.	ori
množina
1.	orimo
2.	orite

glagolski prilog sadašnji
orući

glagolski pridjev aktivni
orao, orala, oralo
orali, orale, orala

glagolski pridjev pasivni
oran, orana, orano
orani, orane, orana

Definicija

praviti brazde u zemlji plugom radi daljnje obrade

Frazeologija

⃟ makar na kozi orao nema teškoće koja me može omesti da trudom postignem što sam naumio;
ni orao ni kopao bez truda dobio neku korist;
orati ispod sebe papcima ili kopitima bacati zemlju, zadirati u hodu u punoj snazi, razigranosti (o konju) ili razdraženosti (o biku spremljenom za međusobnu borbu bikova) [ljudi moji, vidi kako ore ispod sebe, tko će se kladiti?]

Onomastika

♦ pr. (prema zanimanju, nadimačka): Òrāč (190, okolica Zagreba, Podravina, Z Slavonija), Òrak (180, Križevci, Zagorje, Prigorje)
◊ top. (naselje): Órnice (Gospić, 55 stan.)