paradírati
paradírati () nesvrš. 〈prez. paràdīrām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| paradirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | paradiram |
| 2. | paradiraš |
| 3. | paradira |
| množina | |
| 1. | paradiramo |
| 2. | paradirate |
| 3. | paradiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | paradirat ću |
| 2. | paradirat ćeš |
| 3. | paradirat će |
| množina | |
| 1. | paradirat ćemo |
| 2. | paradirat ćete |
| 3. | paradirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | paradirah |
| 2. | paradiraše |
| 3. | paradiraše |
| množina | |
| 1. | paradirasmo |
| 2. | paradiraste |
| 3. | paradirahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | paradirao sam |
| 2. | paradirao si |
| 3. | paradirao je |
| množina | |
| 1. | paradirali smo |
| 2. | paradirali ste |
| 3. | paradirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam paradirao |
| 2. | bio si paradirao |
| 3. | bio je paradirao |
| množina | |
| 1. | bili smo paradirali |
| 2. | bili ste paradirali |
| 3. | bili su paradirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | paradiraj |
| množina | |
| 1. | paradirajmo |
| 2. | paradirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| paradirajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| paradirao, paradirala, paradiralo | |
| paradirali, paradirale, paradirala | |
Definicija
| 1. | sudjelovati u paradi |
| 2. | pejor. nametati se, pokazivati se (odijelom, znanjem, vještinom i sl.) s ciljem da se bude zapažen; kočoperiti se, praviti se važan, razmetati se |
Etimologija
✧ vidi paráda
