⃟
A. čekaj malo,
stani malo,
lakše malo (u dijaloškoj situaciji na riječi sugovornika ili kad on pokazuje pretjeranu nestrpljivost, kad se gura da negdje bude prvi na ulazu, kad žuri s nekom odlukom itd., pa ga se smiruje) [
A: Moram s tim poslom biti gotov do šest sati B: Čekaj malo;
stani malo]; lakše, smiri se, polako;
izvoli malo,
uzmi malo,
jesi li za malo... (kad se što poslužuje ili nudi koga čim znači »malo će ti dobro doći«, »bar malo će ti prijati« i sl., a ne znači »uzmi malo, a ne koliko želiš« ili »malo, a ne mnogo«);
B. malo + genitiv partitivni, malo + genitiv partitivni (naznaka da se nešto miješa u umjerenoj količini, koliko traži okus, recept, prikladan omjer dviju ili više tvari, sastavnih dijelova itd.) [
malo mesa, malo sira];
malo + imp. malo imp. [
malo radi malo se odmaraj]; povremeno jedno povremeno drugo;
malo je reći...,
v. reći ⃟;
malo je trebalo umalo što;
malo-malo svaki čas;
(malo) malo pa... svako neko vrijeme, u nekom ritmu, od časa do časa (a da ne treba mnogo čekati), svaki čas;
malo sutra (ob. u dijaloškoj situaciji na riječi sugovornika ili u svom tekstu) u zn. da nešto ne dolazi u obzir, da nikako nije moguć, da se sigurno neće dogoditi i sl. [
A: Čujem da će biti velika povišica plaće B: malo sutra];
ne mogu oni mene (nas, vas, njih) tako malo platiti kako ja (ti, on itd.) mogu malo raditi prema zaradi podešavam svoj rad; kakva plaća takva rađa; koliko para toliko muzike (u raznim oblicima rutinskog rada);
samo malo u maloj količini, tako da se pazi da ne bude previše [
stavi se luka, a bijeloga luka samo malo];
samo malo! način obraćanja kad tko traži da prođe, da mu se učini mjesta za sjedenje, prolaz i sl., oprostite, pardon, dopustite, dozvolite;
svako malo svaki čas, tako da se često ponavlja, u kratkim vremenskim razmacima [
dolazio je svako malo];
tko (u) malo gleda malo vrijedi samo beznačajan čovjek, cicija, sitna duša gleda u sitnice (ob. u sitne razlike u obračunu, u kusur, u sitniš kad se što obračunava i sl.);
u malo gledati biti sitničav, baviti se malim vrijednostima (ob. u materijalnom smislu), baviti se sitnim novcem, kusurom, beznačajnim razlikama u plaćanjima i obračunima