mnȉti
mnȉti () nesvrš. 〈prez. mnȉjēm, pril. sad. mnȉjūći, gl. im. mnijénje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| mniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | mnijem |
| 2. | mniješ |
| 3. | mnije |
| množina | |
| 1. | mnijemo |
| 2. | mnijete |
| 3. | mniju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | mnit ću |
| 2. | mnit ćeš |
| 3. | mnit će |
| množina | |
| 1. | mnit ćemo |
| 2. | mnit ćete |
| 3. | mnit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | mnijah |
| 2. | mnijaše |
| 3. | mnijaše |
| množina | |
| 1. | mnijasmo |
| 2. | mnijaste |
| 3. | mnijahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | mnio sam |
| 2. | mnio si |
| 3. | mnio je |
| množina | |
| 1. | mnili smo |
| 2. | mnili ste |
| 3. | mnili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam mnio |
| 2. | bio si mnio |
| 3. | bio je mnio |
| množina | |
| 1. | bili smo mnili |
| 2. | bili ste mnili |
| 3. | bili su mnili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | mnij |
| množina | |
| 1. | mnijmo |
| 2. | mnijte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| mnijući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| mnio, mnila, mnilo | |
| mnili, mnile, mnila | |
Definicija
zast. misliti
Etimologija
✧ vidi mȉsliti
