naprézati
naprézati (se) nesvrš. 〈prez. nàprēžēm (se), pril. sad. napréžūći (se), gl. im. -ānje〉,
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
naprezati | |
prezent | |
jednina | |
1. | naprežem |
2. | naprežeš |
3. | napreže |
množina | |
1. | naprežemo |
2. | naprežete |
3. | naprežu |
futur | |
jednina | |
1. | naprezat ću |
2. | naprezat ćeš |
3. | naprezat će |
množina | |
1. | naprezat ćemo |
2. | naprezat ćete |
3. | naprezat će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | naprezah |
2. | naprezaše |
3. | naprezaše |
množina | |
1. | naprezasmo |
2. | naprezaste |
3. | naprezahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | naprezao sam |
2. | naprezao si |
3. | naprezao je |
množina | |
1. | naprezali smo |
2. | naprezali ste |
3. | naprezali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam naprezao |
2. | bio si naprezao |
3. | bio je naprezao |
množina | |
1. | bili smo naprezali |
2. | bili ste naprezali |
3. | bili su naprezali |
imperativ | |
jednina | |
2. | napreži |
množina | |
1. | naprežimo |
2. | naprežite |
glagolski prilog sadašnji | |
naprežući | |
glagolski pridjev aktivni | |
naprezao, naprezala, naprezalo | |
naprezali, naprezale, naprezala | |
glagolski pridjev pasivni | |
naprezan, naprezana, naprezano | |
naprezani, naprezane, naprezana |