líčiti
líčiti (što) nesvrš. 〈prez. lȋčīm, pril. sad. líčēći, gl. im. líčēnje〉
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
ličiti | |
prezent | |
jednina | |
1. | ličim |
2. | ličiš |
3. | liči |
množina | |
1. | ličimo |
2. | ličite |
3. | liče |
futur | |
jednina | |
1. | ličit ću |
2. | ličit ćeš |
3. | ličit će |
množina | |
1. | ličit ćemo |
2. | ličit ćete |
3. | ličit će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | ličah |
2. | ličaše |
3. | ličaše |
množina | |
1. | ličasmo |
2. | ličaste |
3. | ličahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | ličio sam |
2. | ličio si |
3. | ličio je |
množina | |
1. | ličili smo |
2. | ličili ste |
3. | ličili su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam ličio |
2. | bio si ličio |
3. | bio je ličio |
množina | |
1. | bili smo ličili |
2. | bili ste ličili |
3. | bili su ličili |
imperativ | |
jednina | |
2. | liči |
množina | |
1. | ličimo |
2. | ličite |
glagolski prilog sadašnji | |
ličeći | |
glagolski pridjev aktivni | |
ličio, ličila, ličilo | |
ličili, ličile, ličila | |
glagolski pridjev pasivni | |
ličen, ličena, ličeno | |
ličeni, ličene, ličena |