lòžiti
lòžiti (što) nesvrš. 〈prez. lȍžīm, pril. sad. lòžēći, prid. trp. lȍžen, gl. im. lȍžēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ložiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ložim |
| 2. | ložiš |
| 3. | loži |
| množina | |
| 1. | ložimo |
| 2. | ložite |
| 3. | lože |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ložit ću |
| 2. | ložit ćeš |
| 3. | ložit će |
| množina | |
| 1. | ložit ćemo |
| 2. | ložit ćete |
| 3. | ložit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | ložah |
| 2. | ložaše |
| 3. | ložaše |
| množina | |
| 1. | ložasmo |
| 2. | ložaste |
| 3. | ložahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ložio sam |
| 2. | ložio si |
| 3. | ložio je |
| množina | |
| 1. | ložili smo |
| 2. | ložili ste |
| 3. | ložili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ložio |
| 2. | bio si ložio |
| 3. | bio je ložio |
| množina | |
| 1. | bili smo ložili |
| 2. | bili ste ložili |
| 3. | bili su ložili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | loži |
| množina | |
| 1. | ložimo |
| 2. | ložite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| ložeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ložio, ložila, ložilo | |
| ložili, ložile, ložila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ložen, ložena, loženo | |
| loženi, ložene, ložena | |
Definicija
potpaljivati i održavati vatru dodavanjem goriva; kuriti
