razárati
razárati (što) nesvrš. 〈prez. ràzārām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razarati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razaram |
| 2. | razaraš |
| 3. | razara |
| množina | |
| 1. | razaramo |
| 2. | razarate |
| 3. | razaraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razarat ću |
| 2. | razarat ćeš |
| 3. | razarat će |
| množina | |
| 1. | razarat ćemo |
| 2. | razarat ćete |
| 3. | razarat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | razarah |
| 2. | razaraše |
| 3. | razaraše |
| množina | |
| 1. | razarasmo |
| 2. | razaraste |
| 3. | razarahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razarao sam |
| 2. | razarao si |
| 3. | razarao je |
| množina | |
| 1. | razarali smo |
| 2. | razarali ste |
| 3. | razarali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razarao |
| 2. | bio si razarao |
| 3. | bio je razarao |
| množina | |
| 1. | bili smo razarali |
| 2. | bili ste razarali |
| 3. | bili su razarali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razaraj |
| množina | |
| 1. | razarajmo |
| 2. | razarajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| razarajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razarao, razarala, razaralo | |
| razarali, razarale, razarala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razaran, razarana, razarano | |
| razarani, razarane, razarana | |
Etimologija
✧ vidi razòriti
