razòriti
razòriti (što) svrš. 〈prez. ràzorīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ràzoren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razoriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razorim |
| 2. | razoriš |
| 3. | razori |
| množina | |
| 1. | razorimo |
| 2. | razorite |
| 3. | razore |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razorit ću |
| 2. | razorit ćeš |
| 3. | razorit će |
| množina | |
| 1. | razorit ćemo |
| 2. | razorit ćete |
| 3. | razorit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razorih |
| 2. | razori |
| 3. | razori |
| množina | |
| 1. | razorismo |
| 2. | razoriste |
| 3. | razoriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razorio sam |
| 2. | razorio si |
| 3. | razorio je |
| množina | |
| 1. | razorili smo |
| 2. | razorili ste |
| 3. | razorili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razorio |
| 2. | bio si razorio |
| 3. | bio je razorio |
| množina | |
| 1. | bili smo razorili |
| 2. | bili ste razorili |
| 3. | bili su razorili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razori |
| množina | |
| 1. | razorimo |
| 2. | razorite |
| glagolski prilog prošli | |
| razorivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razorio, razorila, razorilo | |
| razorili, razorile, razorila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razoren, razorena, razoreno | |
| razoreni, razorene, razorena | |
Definicija
| 1. | uništiti rušeći, razrušiti silom [razoriti kuću; razoriti građevinu] |
| 2. | pren. unijeti razdor; uništiti [razoriti brak] |
Etimologija
✧ raz- + prasl. *oriti (stsl. razoriti, rus. -orít'), lit. ardyti: odvajati
