ràzmisliti
ràzmisliti svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. rad. ràzmislio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razmisliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razmislim |
| 2. | razmisliš |
| 3. | razmisli |
| množina | |
| 1. | razmislimo |
| 2. | razmislite |
| 3. | razmisle |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razmislit ću |
| 2. | razmislit ćeš |
| 3. | razmislit će |
| množina | |
| 1. | razmislit ćemo |
| 2. | razmislit ćete |
| 3. | razmislit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razmislih |
| 2. | razmisli |
| 3. | razmisli |
| množina | |
| 1. | razmislismo |
| 2. | razmisliste |
| 3. | razmisliše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razmislio sam |
| 2. | razmislio si |
| 3. | razmislio je |
| množina | |
| 1. | razmislili smo |
| 2. | razmislili ste |
| 3. | razmislili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razmislio |
| 2. | bio si razmislio |
| 3. | bio je razmislio |
| množina | |
| 1. | bili smo razmislili |
| 2. | bili ste razmislili |
| 3. | bili su razmislili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razmisli |
| množina | |
| 1. | razmislimo |
| 2. | razmislite |
| glagolski prilog prošli | |
| razmislivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razmislio, razmislila, razmislilo | |
| razmislili, razmislile, razmislila | |
Definicija
| 1. | () odvagnuti u mislima da bi se donio sud ili izgradilo mišljenje; promisliti |
| 2. | (što) ocijeniti, razmotriti |
Etimologija
✧ raz- + v. misliti
