stanòvati
stanòvati nesvrš. 〈prez. stànujēm, pril. sad. stànujūći, gl. im. -ānje〉
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
stanovati | |
prezent | |
jednina | |
1. | stanujem |
2. | stanuješ |
3. | stanuje |
množina | |
1. | stanujemo |
2. | stanujete |
3. | stanuju |
futur | |
jednina | |
1. | stanovat ću |
2. | stanovat ćeš |
3. | stanovat će |
množina | |
1. | stanovat ćemo |
2. | stanovat ćete |
3. | stanovat će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | stanovah |
2. | stanovaše |
3. | stanovaše |
množina | |
1. | stanovasmo |
2. | stanovaste |
3. | stanovahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | stanovao sam |
2. | stanovao si |
3. | stanovao je |
množina | |
1. | stanovali smo |
2. | stanovali ste |
3. | stanovali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam stanovao |
2. | bio si stanovao |
3. | bio je stanovao |
množina | |
1. | bili smo stanovali |
2. | bili ste stanovali |
3. | bili su stanovali |
imperativ | |
jednina | |
2. | stanuj |
množina | |
1. | stanujmo |
2. | stanujte |
glagolski prilog sadašnji | |
stanujući | |
glagolski pridjev aktivni | |
stanovao, stanovala, stanovalo | |
stanovali, stanovale, stanovala |