smútiti
smútiti svrš. 〈prez. smẉtīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. smẉćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| smutiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | smutim |
| 2. | smutiš |
| 3. | smuti |
| množina | |
| 1. | smutimo |
| 2. | smutite |
| 3. | smute |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | smutit ću |
| 2. | smutit ćeš |
| 3. | smutit će |
| množina | |
| 1. | smutit ćemo |
| 2. | smutit ćete |
| 3. | smutit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | smutih |
| 2. | smuti |
| 3. | smuti |
| množina | |
| 1. | smutismo |
| 2. | smutiste |
| 3. | smutiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | smutio sam |
| 2. | smutio si |
| 3. | smutio je |
| množina | |
| 1. | smutili smo |
| 2. | smutili ste |
| 3. | smutili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam smutio |
| 2. | bio si smutio |
| 3. | bio je smutio |
| množina | |
| 1. | bili smo smutili |
| 2. | bili ste smutili |
| 3. | bili su smutili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | smuti |
| množina | |
| 1. | smutimo |
| 2. | smutite |
| glagolski prilog prošli | |
| smutivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| smutio, smutila, smutilo | |
| smutili, smutile, smutila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| smućen, smućena, smućeno | |
| smućeni, smućene, smućena | |
Definicija
| 1. | (što) izraditi muteći [smutiti smjesu za kolač] |
| 2. | (koga) pren. pomutiti, uzbuniti |
| 3. | (se) a. zbuniti se b. postati mutan; zamutiti se |
| 4. | (što) razg. spretnim postupkom nešto dobiti što nije bilo sigurno ili zasluženo [smutiti novac; smutiti dopust]; izvući, izmuvati, iskamčiti |
Etimologija
✧ s (a)- + v. mutiti
