Hrvatski jezični portal

mútiti

mútiti (što) nesvrš.prez. mẉtīm, pril. sad. -tēći, gl. im. múćēnje〉

Izvedeni oblici
Nesvršeni
infinitiv
mutiti
 
prezent
jednina
1. mutim
2. mutiš
3. muti
množina
1. mutimo
2. mutite
3. mute
 
futur
jednina
1. mutit ću
2. mutit ćeš
3. mutit će
množina
1. mutit ćemo
2. mutit ćete
3. mutit će
 
imperfekt
jednina
1. mućah
2. mućaše
3. mućaše
množina
1. mućasmo
2. mućaste
3. mućahu
 
perfekt
jednina
1. mutio sam
2. mutio si
3. mutio je
množina
1. mutili smo
2. mutili ste
3. mutili su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam mutio
2. bio si mutio
3. bio je mutio
množina
1. bili smo mutili
2. bili ste mutili
3. bili su mutili
 
imperativ
jednina
2. muti
množina
1. mutimo
2. mutite
 
glagolski prilog sadašnji
muteći
 
glagolski pridjev aktivni
mutio, mutila, mutilo
mutili, mutile, mutila
 
glagolski pridjev pasivni
mućen, mućena, mućeno
mućeni, mućene, mućena
Definicija
1. činiti mutnim [vodu mutiti]
2. pren. činiti nejasnim, zbrkanim, unositi razdor, remetiti, kvariti [mutiti pojmove]
3. žitku masu činiti gušćom uzastopnim udarima
4. izvoditi nejasne radnje radi dobiti, povećanja utjecaja u društvu ili drugih neposrednih probitaka; muljati, petljati
5. (komu) žarg. udvarati se
Frazeologija
muti mi se (pred očima) imam vrtoglavicu, vrti mi se, miješa mi se, manta mi se; švindla mi se
Onomastika
pr. (nadimačko): Mutnjáković (Nova Gradiška, Sesvete, Grubišno Polje)
top. (hidronim.): Mòtica (kod Čazme), Mẉdnī pòtok (Rijeka), Mùtilić pòtok (vrelo, Gospić), Mútnica (desna pritoka Korane), Mútnā vòda (vrelo, Lika), Mẉtnīk (Brač), Mẉtnīk vȁla (Brač), Vȍdomūt (potok); (naselje): Mùtilić (Korenica, 84 stan.)
Etimologija
prasl. i stsl. mǫtiti (rus. mutít', polj. mącić) ≃ skr. manthayati