jȅsti
jȅsti (što, koga, se) nesvrš. 〈prez. jȅdēm, pril. sad. jȅdūći, imp. jȅdi, prid. rad. jȅo, gl. im. jȅdēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| jesti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | jedem |
| 2. | jedeš |
| 3. | jede |
| množina | |
| 1. | jedemo |
| 2. | jedete |
| 3. | jedu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | jest ću |
| 2. | jest ćeš |
| 3. | jest će |
| množina | |
| 1. | jest ćemo |
| 2. | jest ćete |
| 3. | jest će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | jedijah |
| 2. | jedijaše |
| 3. | jedijaše |
| množina | |
| 1. | jedijasmo |
| 2. | jedijaste |
| 3. | jedijahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | jeo sam |
| 2. | jeo si |
| 3. | jeo je |
| množina | |
| 1. | jeli smo |
| 2. | jeli ste |
| 3. | jeli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam jeo |
| 2. | bio si jeo |
| 3. | bio je jeo |
| množina | |
| 1. | bili smo jeli |
| 2. | bili ste jeli |
| 3. | bili su jeli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | jedi |
| množina | |
| 1. | jedimo |
| 2. | jedite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| jedući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| jeo, jela, jelo | |
| jeli, jele, jela | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| jeden, jedena, jedeno | |
| jedeni, jedene, jedena | |
Definicija
| 1. | žvakati i gutati jelo, hraniti se [jesti bez teka; jesti s tekom; nemaju što jesti] |
| 2. | (se) ljutiti se u sebi, gristi se |
| 3. | (koga) pren. izjedati koga, dosađivati |
Frazeologija
⃟ ja (to) jedem (ono) mene jede = ja (to) pijem (ono) mene pije, v. piti ⃟;
jesti (kome) iz ruke pitomo se ponašati, biti pokoran komu;
jesti koga pren. mučiti, žderati, gnjaviti;
jesti tuđi kruh, jesti tuđim zubima biti još nesamostalan, živjeti na čijem izdržavanju;
lezi hljebe da te jedem kaže se o onome koji želi samo uživati bez truda;
Oskar jede sve (prema stripu iz tridesetih godina o proždrljivom noju Oskaru) 1. proždrljiv je, vrlo rado jede, sve će pojesti sa slašću, slatkohran (ob. u šali ili hip. o ljudima i životinjama) 2. taj sve vjeruje, sve mu se može podmetnuti, naivan je, sve guta, sve će progutati (ob. u šali o osobama);
ne traži mi jesti može se čuvati za bolju priliku, imam vremena s time počekati, nemam problema da to pohranim za priliku kad mi zatreba (o alatu koji može poslužiti, o čemu što će se u budućnosti možda upotrijebiti ili bolje prodati itd.)
jesti (kome) iz ruke pitomo se ponašati, biti pokoran komu;
jesti koga pren. mučiti, žderati, gnjaviti;
jesti tuđi kruh, jesti tuđim zubima biti još nesamostalan, živjeti na čijem izdržavanju;
lezi hljebe da te jedem kaže se o onome koji želi samo uživati bez truda;
Oskar jede sve (prema stripu iz tridesetih godina o proždrljivom noju Oskaru) 1. proždrljiv je, vrlo rado jede, sve će pojesti sa slašću, slatkohran (ob. u šali ili hip. o ljudima i životinjama) 2. taj sve vjeruje, sve mu se može podmetnuti, naivan je, sve guta, sve će progutati (ob. u šali o osobama);
ne traži mi jesti može se čuvati za bolju priliku, imam vremena s time počekati, nemam problema da to pohranim za priliku kad mi zatreba (o alatu koji može poslužiti, o čemu što će se u budućnosti možda upotrijebiti ili bolje prodati itd.)
Onomastika
♦ pr.: Jèdlička (← češ., Slavonija), Jèdličko (Nova Gradiška)
Etimologija
✧ prasl. * (j)ěsti (stsl. jasti, rus. est', polj. jeść) ← ie. *h1ed- (lat. esse, skr. atti: jede), prasl. * (j)ědlo: jelo
