glúšiti
glúšiti () nesvrš. 〈prez. glẉšīm, pril. sad. -šēći, gl. im. -šēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| glušiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | glušim |
| 2. | glušiš |
| 3. | gluši |
| množina | |
| 1. | glušimo |
| 2. | glušite |
| 3. | gluše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | glušit ću |
| 2. | glušit ćeš |
| 3. | glušit će |
| množina | |
| 1. | glušit ćemo |
| 2. | glušit ćete |
| 3. | glušit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | glušah |
| 2. | glušaše |
| 3. | glušaše |
| množina | |
| 1. | glušasmo |
| 2. | glušaste |
| 3. | glušahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | glušio sam |
| 2. | glušio si |
| 3. | glušio je |
| množina | |
| 1. | glušili smo |
| 2. | glušili ste |
| 3. | glušili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam glušio |
| 2. | bio si glušio |
| 3. | bio je glušio |
| množina | |
| 1. | bili smo glušili |
| 2. | bili ste glušili |
| 3. | bili su glušili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | gluši |
| množina | |
| 1. | glušimo |
| 2. | glušite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| glušeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| glušio, glušila, glušilo | |
| glušili, glušile, glušila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| glušen, glušena, glušeno | |
| glušeni, glušene, glušena | |
Definicija
postajati gluh, postajati gluši, oglušivati [s prilogom kao kvantifikatorom: postajati sve više gluh, sve više i više gluh]
Etimologija
✧ vidi glẉh
