Hrvatski jezični portal

čèšati

čèšati nesvrš.prez. čȅšēm, pril. sad. čȅšūći, gl. im. čèšānje〉

Izvedeni oblici
Nesvršeni
infinitiv
češati
 
prezent
jednina
1. češam
2. češaš
3. češa
množina
1. češamo
2. češate
3. češaju
 
futur
jednina
1. češat ću
2. češat ćeš
3. češat će
množina
1. češat ćemo
2. češat ćete
3. češat će
 
imperfekt
jednina
1. češah
2. češaše
3. češaše
množina
1. češasmo
2. češaste
3. češahu
 
perfekt
jednina
1. češao sam
2. češao si
3. češao je
množina
1. češali smo
2. češali ste
3. češali su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam češao
2. bio si češao
3. bio je češao
množina
1. bili smo češali
2. bili ste češali
3. bili su češali
 
imperativ
jednina
2. češaj
množina
1. češajmo
2. češajte
 
glagolski prilog sadašnji
češajući
 
glagolski pridjev aktivni
češao, češala, češalo
češali, češale, češala
 
glagolski pridjev pasivni
češan, češana, češano
češani, češane, češana
Definicija
prelaziti tijelom jačim dodirom vrhova prstiju ili noktima da se ukloni ili olakša svrbež ili neugodan osjećaj
Frazeologija
češati masline lokal. brati masline tako da se skidaju sa stabla dugim štapom (»kljukom«);
češe me (to) misli koji se ne mogu osloboditi;
koga svrbi, neka se češe tko je što učinio, neka za to odgovara;
tuđa ruka svrab ne češe drugi se neće brinuti za moje brige
Etimologija
prasl. *česati (rus. česát', polj. czesać) ← ie. *kes-/*ks- (lit. kasti: kopati, grč. kseȋn: strugati) v. kosa1