zaglúšiti
zaglúšiti (koga) svrš. 〈prez. zàglūšīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. zàglūšen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zaglušiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zaglušim |
| 2. | zaglušiš |
| 3. | zagluši |
| množina | |
| 1. | zaglušimo |
| 2. | zaglušite |
| 3. | zagluše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zaglušit ću |
| 2. | zaglušit ćeš |
| 3. | zaglušit će |
| množina | |
| 1. | zaglušit ćemo |
| 2. | zaglušit ćete |
| 3. | zaglušit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zagluših |
| 2. | zagluši |
| 3. | zagluši |
| množina | |
| 1. | zaglušismo |
| 2. | zaglušiste |
| 3. | zaglušiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zaglušio sam |
| 2. | zaglušio si |
| 3. | zaglušio je |
| množina | |
| 1. | zaglušili smo |
| 2. | zaglušili ste |
| 3. | zaglušili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zaglušio |
| 2. | bio si zaglušio |
| 3. | bio je zaglušio |
| množina | |
| 1. | bili smo zaglušili |
| 2. | bili ste zaglušili |
| 3. | bili su zaglušili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zagluši |
| množina | |
| 1. | zaglušimo |
| 2. | zaglušite |
| glagolski prilog prošli | |
| zaglušivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zaglušio, zaglušila, zaglušilo | |
| zaglušili, zaglušile, zaglušila | |
Definicija
podignuti tako jaku buku da onaj tko joj je izložen ne može razaznavati slabije zvukove i glasove niti ih razlikovati jedan od drugoga; nadjačati sve zvukove i glasove; zagluhnuti
Etimologija
✧ vidi zaglúhnuti
