razdŕljiti
razdŕljiti (što, se) svrš. 〈prez. ràzdṟljīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ràzdṟljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razdrljiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razdrljim |
| 2. | razdrljiš |
| 3. | razdrlji |
| množina | |
| 1. | razdrljimo |
| 2. | razdrljite |
| 3. | razdrlje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razdrljit ću |
| 2. | razdrljit ćeš |
| 3. | razdrljit će |
| množina | |
| 1. | razdrljit ćemo |
| 2. | razdrljit ćete |
| 3. | razdrljit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razdrljih |
| 2. | razdrlji |
| 3. | razdrlji |
| množina | |
| 1. | razdrljismo |
| 2. | razdrljiste |
| 3. | razdrljiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razdrljio sam |
| 2. | razdrljio si |
| 3. | razdrljio je |
| množina | |
| 1. | razdrljili smo |
| 2. | razdrljili ste |
| 3. | razdrljili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razdrljio |
| 2. | bio si razdrljio |
| 3. | bio je razdrljio |
| množina | |
| 1. | bili smo razdrljili |
| 2. | bili ste razdrljili |
| 3. | bili su razdrljili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razdrlji |
| množina | |
| 1. | razdrljimo |
| 2. | razdrljite |
| glagolski prilog prošli | |
| razdrljivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razdrljio, razdrljila, razdrljilo | |
| razdrljili, razdrljile, razdrljila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razdrljen, razdrljena, razdrljeno | |
| razdrljeni, razdrljene, razdrljena | |
Definicija
ekspr. raskopčati košulju preko grudi, preko ukusa i mjere (ob. vrat ili grudi tako da se vidi tijelo); razotkriti (se), razgolititi (se), razgaliti (se)
Etimologija
✧ raz- + v. drljati
