razmáziti
razmáziti (koga, se) svrš. 〈prez. ràzmāzīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ràzmāžen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razmaziti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razmazim |
| 2. | razmaziš |
| 3. | razmazi |
| množina | |
| 1. | razmazimo |
| 2. | razmazite |
| 3. | razmaze |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razmazit ću |
| 2. | razmazit ćeš |
| 3. | razmazit će |
| množina | |
| 1. | razmazit ćemo |
| 2. | razmazit ćete |
| 3. | razmazit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razmazih |
| 2. | razmazi |
| 3. | razmazi |
| množina | |
| 1. | razmazismo |
| 2. | razmaziste |
| 3. | razmaziše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razmazio sam |
| 2. | razmazio si |
| 3. | razmazio je |
| množina | |
| 1. | razmazili smo |
| 2. | razmazili ste |
| 3. | razmazili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razmazio |
| 2. | bio si razmazio |
| 3. | bio je razmazio |
| množina | |
| 1. | bili smo razmazili |
| 2. | bili ste razmazili |
| 3. | bili su razmazili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razmazi |
| množina | |
| 1. | razmazimo |
| 2. | razmazite |
| glagolski prilog prošli | |
| razmazivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razmazio, razmazila, razmazilo | |
| razmazili, razmazile, razmazila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razmažen, razmažena, razmaženo | |
| razmaženi, razmažene, razmažena | |
Definicija
| 1. | činiti maznim [razmaziti dijete] |
| 2. | (se) naviknuti (se) na udobnosti, na ispunjenje želja i prohtjeva (o ljudima) |
