spròvesti
spròvesti svrš. 〈prez. sprovèdēm, pril. pr. -ēvši, prid. trp. sprovèden〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sprovesti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sprovedem |
| 2. | sprovedeš |
| 3. | sprovede |
| množina | |
| 1. | sprovedemo |
| 2. | sprovedete |
| 3. | sprovedu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sprovest ću |
| 2. | sprovest ćeš |
| 3. | sprovest će |
| množina | |
| 1. | sprovest ćemo |
| 2. | sprovest ćete |
| 3. | sprovest će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | sprovedoh |
| 2. | sprovede |
| 3. | sprovede |
| množina | |
| 1. | sprovedosmo |
| 2. | sprovedoste |
| 3. | sprovedoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sproveo sam |
| 2. | sproveo si |
| 3. | sproveo je |
| množina | |
| 1. | sproveli smo |
| 2. | sproveli ste |
| 3. | sproveli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sproveo |
| 2. | bio si sproveo |
| 3. | bio je sproveo |
| množina | |
| 1. | bili smo sproveli |
| 2. | bili ste sproveli |
| 3. | bili su sproveli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sprovedi |
| množina | |
| 1. | sprovedimo |
| 2. | sprovedite |
| glagolski prilog prošli | |
| sprovevši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sproveo, sprovela, sprovelo | |
| sproveli, sprovele, sprovela | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| sproveden, sprovedena, sprovedeno | |
| sprovedeni, sprovedene, sprovedena | |
Definicija
| 1. | (koga) odvesti koga ili što na određeno mjesto, ispratiti [sprovesti zatvorenika] |
| 2. | (što) propustiti kroz sebe (toplinu, elektricitet i sl.) |
| 3. | (što) izvršiti, ostvariti, provesti1 (3) |
