hȍror (I)
hȍror (I) m
Definicija
| 1. | strava, jeza, užas [situacija u tom poduzeću je pravi horor] |
| 2. | ono što izaziva užas, stravu, jezu, što je strašno, jezovito, morbidno |
| 3. | film strave i užasa, film koji svojom jezovitošću izaziva strah i nelagodu u gledalaca [idemo gledati horor] |
Sintagma
∆ horror vacui (izg. hȍror vȁkui) psih. 1. strah pred pustim, jednoličnim, besciljnim životom 2. strah od praznine (npr. u baroknoj umjetnosti)
Etimologija
✧ lat. horror
