hȕškati
hȕškati (koga, što) nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
huškati | |
prezent | |
jednina | |
1. | huškam |
2. | huškaš |
3. | huška |
množina | |
1. | huškamo |
2. | huškate |
3. | huškaju |
futur | |
jednina | |
1. | huškat ću |
2. | huškat ćeš |
3. | huškat će |
množina | |
1. | huškat ćemo |
2. | huškat ćete |
3. | huškat će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | huškah |
2. | huškaše |
3. | huškaše |
množina | |
1. | huškasmo |
2. | huškaste |
3. | huškahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | huškao sam |
2. | huškao si |
3. | huškao je |
množina | |
1. | huškali smo |
2. | huškali ste |
3. | huškali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam huškao |
2. | bio si huškao |
3. | bio je huškao |
množina | |
1. | bili smo huškali |
2. | bili ste huškali |
3. | bili su huškali |
imperativ | |
jednina | |
2. | huškaj |
množina | |
1. | huškajmo |
2. | huškajte |
glagolski prilog sadašnji | |
huškajući | |
glagolski pridjev aktivni | |
huškao, huškala, huškalo | |
huškali, huškale, huškala | |
glagolski pridjev pasivni | |
huškan, huškana, huškano | |
huškani, huškane, huškana |