Hrvatski jezični portal

hȕškati

hȕškati (koga, što) nesvrš.prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉

Izvedeni oblici
Nesvršeni
infinitiv
huškati
 
prezent
jednina
1. huškam
2. huškaš
3. huška
množina
1. huškamo
2. huškate
3. huškaju
 
futur
jednina
1. huškat ću
2. huškat ćeš
3. huškat će
množina
1. huškat ćemo
2. huškat ćete
3. huškat će
 
imperfekt
jednina
1. huškah
2. huškaše
3. huškaše
množina
1. huškasmo
2. huškaste
3. huškahu
 
perfekt
jednina
1. huškao sam
2. huškao si
3. huškao je
množina
1. huškali smo
2. huškali ste
3. huškali su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam huškao
2. bio si huškao
3. bio je huškao
množina
1. bili smo huškali
2. bili ste huškali
3. bili su huškali
 
imperativ
jednina
2. huškaj
množina
1. huškajmo
2. huškajte
 
glagolski prilog sadašnji
huškajući
 
glagolski pridjev aktivni
huškao, huškala, huškalo
huškali, huškale, huškala
 
glagolski pridjev pasivni
huškan, huškana, huškano
huškani, huškane, huškana
Definicija
pejor. poticati na pobunu i sukobe [huškati na rat; huškati na tučnjavu]; podbunjivati
Etimologija
✧ ? ≃ slov. huškati: šumjeti