iskáliti
iskáliti (se) svrš. 〈prez. ìskālīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. ìskāljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| iskaliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | iskalim |
| 2. | iskališ |
| 3. | iskali |
| množina | |
| 1. | iskalimo |
| 2. | iskalite |
| 3. | iskale |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | iskalit ću |
| 2. | iskalit ćeš |
| 3. | iskalit će |
| množina | |
| 1. | iskalit ćemo |
| 2. | iskalit ćete |
| 3. | iskalit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | iskalih |
| 2. | iskali |
| 3. | iskali |
| množina | |
| 1. | iskalismo |
| 2. | iskaliste |
| 3. | iskališe |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | iskalio sam |
| 2. | iskalio si |
| 3. | iskalio je |
| množina | |
| 1. | iskalili smo |
| 2. | iskalili ste |
| 3. | iskalili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam iskalio |
| 2. | bio si iskalio |
| 3. | bio je iskalio |
| množina | |
| 1. | bili smo iskalili |
| 2. | bili ste iskalili |
| 3. | bili su iskalili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | iskali |
| množina | |
| 1. | iskalimo |
| 2. | iskalite |
| glagolski prilog prošli | |
| iskalivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| iskalio, iskalila, iskalilo | |
| iskalili, iskalile, iskalila | |
Definicija
| 1. | (što) a. izvesti, završiti kaljenje (učiniti željezo tvrdim) b. pren. istresti, izbaciti (bijes, gnjev, mržnju) |
| 2. | (se) dati oduška svojem unutrašnjem stanju (bijesu itd.) |
Etimologija
✧ is- + v. kaliti
