izmàknuti
izmàknuti (se) svrš. 〈prez. ìzmaknēm (se), pril. pr. -ūvši (se), imp. izmàkni (se), prid. rad. izmàknuo/ìzmakao/ìzmakla (se) ž, prid. trp. ìzmaknūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izmaknuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izmaknem |
| 2. | izmakneš |
| 3. | izmakne |
| množina | |
| 1. | izmaknemo |
| 2. | izmaknete |
| 3. | izmaknu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izmaknut ću |
| 2. | izmaknut ćeš |
| 3. | izmaknut će |
| množina | |
| 1. | izmaknut ćemo |
| 2. | izmaknut ćete |
| 3. | izmaknut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izmaknuh / izmakoh |
| 2. | izmaknu / izmače |
| 3. | izmaknu / izmače |
| množina | |
| 1. | izmaknusmo / izmakosmo |
| 2. | izmaknuste / izmakoste |
| 3. | izmaknuše / izmakoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izmaknuo sam |
| 2. | izmaknuo si |
| 3. | izmaknuo je |
| množina | |
| 1. | izmaknuli smo |
| 2. | izmaknuli ste |
| 3. | izmaknuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izmaknuo |
| 2. | bio si izmaknuo |
| 3. | bio je izmaknuo |
| množina | |
| 1. | bili smo izmaknuli |
| 2. | bili ste izmaknuli |
| 3. | bili su izmaknuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izmakni |
| množina | |
| 1. | izmaknimo |
| 2. | izmaknite |
| glagolski prilog prošli | |
| izmaknuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izmaknuo, izmaknula, izmaknulo | |
| izmaknuli, izmaknule, izmaknula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izmaknut, izmaknuta, izmaknuto | |
| izmaknuti, izmaknute, izmaknuta | |
Definicija
| 1. | v. maknuti |
| 2. | (što, se) pomaknuti (se) iz ležišta, maknuti (se) iz pravog položaja |
| 3. | (se, komu, čemu) izbjeći, eskivirati što, koga [izmaknuti svađi; izmaknuo sam mu; izmaknuo sam se] |
| 4. | ne ostvariti se [šansa mu se izmaknula, dobit se izmaknula] |
Frazeologija
⃟ izmakla mu (se) prilika nije uspio iskoristiti priliku;
izmakla mu stolica nije uspio dobiti ili zadržati položaj u hijerarhiji
izmakla mu stolica nije uspio dobiti ili zadržati položaj u hijerarhiji
Etimologija
✧ iz- + v. maknuti
