izàzvati
izàzvati svrš. 〈prez. izazòvēm, pril. pr. -āvši, imp. izazòvi, prid. trp. ȉzazvān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izazvati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izazovem |
| 2. | izazoveš |
| 3. | izazove |
| množina | |
| 1. | izazovemo |
| 2. | izazovete |
| 3. | izazovu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izazvat ću |
| 2. | izazvat ćeš |
| 3. | izazvat će |
| množina | |
| 1. | izazvat ćemo |
| 2. | izazvat ćete |
| 3. | izazvat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izazvah |
| 2. | izazva |
| 3. | izazva |
| množina | |
| 1. | izazvasmo |
| 2. | izazvaste |
| 3. | izazvaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izazvao sam |
| 2. | izazvao si |
| 3. | izazvao je |
| množina | |
| 1. | izazvali smo |
| 2. | izazvali ste |
| 3. | izazvali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izazvao |
| 2. | bio si izazvao |
| 3. | bio je izazvao |
| množina | |
| 1. | bili smo izazvali |
| 2. | bili ste izazvali |
| 3. | bili su izazvali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izazovi |
| množina | |
| 1. | izazovimo |
| 2. | izazovite |
| glagolski prilog prošli | |
| izazvavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izazvao, izazvala, izazvalo | |
| izazvali, izazvale, izazvala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izazvan, izazvana, izazvano | |
| izazvani, izazvane, izazvana | |
Definicija
| 1. | (koga) učiniti kakvim postupkom da tko učini neku radnju ili da uzvrati na sličan ili na jednak način ili da prihvati sukob [izazvati na dvoboj; izazvati na svađu] |
| 2. | (što) učiniti da što izbije, da se pojavi, da se dogodi [izazvati iskru; izazvati otpor; izazvati bijes] |
Etimologija
✧ iz- + v. zvati
