izbezúmiti
izbezúmiti (koga, se) svrš. 〈prez. izbèzūmīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. izbèzūmljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izbezumiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izbezumim |
| 2. | izbezumiš |
| 3. | izbezumi |
| množina | |
| 1. | izbezumimo |
| 2. | izbezumite |
| 3. | izbezume |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izbezumit ću |
| 2. | izbezumit ćeš |
| 3. | izbezumit će |
| množina | |
| 1. | izbezumit ćemo |
| 2. | izbezumit ćete |
| 3. | izbezumit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izbezumih |
| 2. | izbezumi |
| 3. | izbezumi |
| množina | |
| 1. | izbezumismo |
| 2. | izbezumiste |
| 3. | izbezumiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izbezumio sam |
| 2. | izbezumio si |
| 3. | izbezumio je |
| množina | |
| 1. | izbezumili smo |
| 2. | izbezumili ste |
| 3. | izbezumili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izbezumio |
| 2. | bio si izbezumio |
| 3. | bio je izbezumio |
| množina | |
| 1. | bili smo izbezumili |
| 2. | bili ste izbezumili |
| 3. | bili su izbezumili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izbezumi |
| množina | |
| 1. | izbezumimo |
| 2. | izbezumite |
| glagolski prilog prošli | |
| izbezumivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izbezumio, izbezumila, izbezumilo | |
| izbezumili, izbezumile, izbezumila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izbezumljen, izbezumljena, izbezumljeno | |
| izbezumljeni, izbezumljene, izbezumljena | |
Definicija
potpuno zbuniti [izbezumiti koga stalnim zahtjevima; izbezumiti se zbog meteža]; izluditi
