izlànuti
izlànuti (što, se) svrš. 〈prez. ìzlanēm (se), pril. pr. -ūvši (se), imp. izlàni (se), prid. rad. izlànuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izlanuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izlanem |
| 2. | izlaneš |
| 3. | izlane |
| množina | |
| 1. | izlanemo |
| 2. | izlanete |
| 3. | izlanu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izlanut ću |
| 2. | izlanut ćeš |
| 3. | izlanut će |
| množina | |
| 1. | izlanut ćemo |
| 2. | izlanut ćete |
| 3. | izlanut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izlanuh |
| 2. | izlanu |
| 3. | izlanu |
| množina | |
| 1. | izlanusmo |
| 2. | izlanuste |
| 3. | izlanuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izlanuo sam |
| 2. | izlanuo si |
| 3. | izlanuo je |
| množina | |
| 1. | izlanuli smo |
| 2. | izlanuli ste |
| 3. | izlanuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izlanuo |
| 2. | bio si izlanuo |
| 3. | bio je izlanuo |
| množina | |
| 1. | bili smo izlanuli |
| 2. | bili ste izlanuli |
| 3. | bili su izlanuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izlani |
| množina | |
| 1. | izlanimo |
| 2. | izlanite |
| glagolski prilog prošli | |
| izlanuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izlanuo, izlanula, izlanulo | |
| izlanuli, izlanule, izlanula | |
Definicija
razg. nehotice reći što nije trebalo; odati se
Etimologija
✧ iz- + v. lanuti
