ìzgnanīk
ìzgnanīk m 〈N mn -īci〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | izgnanik |
| G | izgnanika |
| D | izgnaniku |
| A | izgnanika |
| V | izgnaniče |
| L | izgnaniku |
| I | izgnanikom |
| množina | |
| N | izgnanici |
| G | izgnanika |
| D | izgnanicima |
| A | izgnanike |
| V | izgnanici |
| L | izgnanicima |
| I | izgnanicima |
Definicija
onaj koji je izgnan (ob. iz stalnog prebivališta); prognanik
Etimologija
✧ vidi ìzgnati
