ìzgnati
ìzgnati (koga, što) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. rad. ìzgnao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izgnati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izgnam |
| 2. | izgnaš |
| 3. | izgna |
| množina | |
| 1. | izgnamo |
| 2. | izgnate |
| 3. | izgnaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izgnat ću |
| 2. | izgnat ćeš |
| 3. | izgnat će |
| množina | |
| 1. | izgnat ćemo |
| 2. | izgnat ćete |
| 3. | izgnat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izgnah |
| 2. | izgna |
| 3. | izgna |
| množina | |
| 1. | izgnasmo |
| 2. | izgnaste |
| 3. | izgnaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izgnao sam |
| 2. | izgnao si |
| 3. | izgnao je |
| množina | |
| 1. | izgnali smo |
| 2. | izgnali ste |
| 3. | izgnali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izgnao |
| 2. | bio si izgnao |
| 3. | bio je izgnao |
| množina | |
| 1. | bili smo izgnali |
| 2. | bili ste izgnali |
| 3. | bili su izgnali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izgnaj |
| množina | |
| 1. | izgnajmo |
| 2. | izgnajte |
| glagolski prilog prošli | |
| izgnavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izgnao, izgnala, izgnalo | |
| izgnali, izgnale, izgnala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izgnan, izgnana, izgnano | |
| izgnani, izgnane, izgnana | |
Definicija
| 1. | izvesti iz tora ili štale tjerajući pred sobom ili prateći i potičući (o stoci) |
| 2. | pren. a. protjerati od nekud, učiniti da mora otići u izgnanstvo, učiniti izgnanikom b. grubo otjerati, na grub način pokazati komu da mora napustiti neko mjesto |
Etimologija
✧ iz- + v. goniti
