ìzvirati
ìzvirati () nesvrš. 〈prez. -rēm, pril. sad. -rūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izvirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izvirem |
| 2. | izvireš |
| 3. | izvire |
| množina | |
| 1. | izviremo |
| 2. | izvirete |
| 3. | izviru |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izvirat ću |
| 2. | izvirat ćeš |
| 3. | izvirat će |
| množina | |
| 1. | izvirat ćemo |
| 2. | izvirat ćete |
| 3. | izvirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | izvirah |
| 2. | izviraše |
| 3. | izviraše |
| množina | |
| 1. | izvirasmo |
| 2. | izviraste |
| 3. | izvirahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izvirao sam |
| 2. | izvirao si |
| 3. | izvirao je |
| množina | |
| 1. | izvirali smo |
| 2. | izvirali ste |
| 3. | izvirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izvirao |
| 2. | bio si izvirao |
| 3. | bio je izvirao |
| množina | |
| 1. | bili smo izvirali |
| 2. | bili ste izvirali |
| 3. | bili su izvirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izviri |
| množina | |
| 1. | izvirimo |
| 2. | izvirite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| izvirući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izvirao, izvirala, izviralo | |
| izvirali, izvirale, izvirala | |
Definicija
| 1. | izbijati iz unutrašnjosti na površinu (o vodi izvora) |
| 2. | pren. proizlaziti, potjecati [otuda izviru mnogi problemi] |
Onomastika
♦ top. (mikrohidronimiji se javljaju samo odrazi od reg. zvȋr, zviránjak i to uglavnom kao imena vrela, rjeđe potoka): Zvȋr, Zvìrača, Zvìrine, Zvírnica, Zvȋrnjāk i sl.
Etimologija
✧ iz- + v. vir
