gràničiti
gràničiti nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| graničiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | graničim |
| 2. | graničiš |
| 3. | graniči |
| množina | |
| 1. | graničimo |
| 2. | graničite |
| 3. | graniče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | graničit ću |
| 2. | graničit ćeš |
| 3. | graničit će |
| množina | |
| 1. | graničit ćemo |
| 2. | graničit ćete |
| 3. | graničit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | graničah |
| 2. | graničaše |
| 3. | graničaše |
| množina | |
| 1. | graničasmo |
| 2. | graničaste |
| 3. | graničahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | graničio sam |
| 2. | graničio si |
| 3. | graničio je |
| množina | |
| 1. | graničili smo |
| 2. | graničili ste |
| 3. | graničili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam graničio |
| 2. | bio si graničio |
| 3. | bio je graničio |
| množina | |
| 1. | bili smo graničili |
| 2. | bili ste graničili |
| 3. | bili su graničili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | graniči |
| množina | |
| 1. | graničimo |
| 2. | graničite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| graničeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| graničio, graničila, graničilo | |
| graničili, graničile, graničila | |
Definicija
| 1. | imati zajedničku granicu, nalaziti se na granici; dodirivati se |
| 2. | dopirati do nečeg drugačijeg [graničiti s glupošću] |
Etimologija
✧ vidi grànica
