grȉsti
grȉsti (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. grízēm (se), pril. sad. grízūći (se), imp. grízi (se), prid. rad. grȉzao (se), prid. trp. grìzen, gl. im. grízēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| gristi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | grizem |
| 2. | grizeš |
| 3. | grize |
| množina | |
| 1. | grizemo |
| 2. | grizete |
| 3. | grizu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | grist ću |
| 2. | grist ćeš |
| 3. | grist će |
| množina | |
| 1. | grist ćemo |
| 2. | grist ćete |
| 3. | grist će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | grizijah |
| 2. | grizijaše |
| 3. | grizijaše |
| množina | |
| 1. | grizijasmo |
| 2. | grizijaste |
| 3. | grizijahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | grizao sam |
| 2. | grizao si |
| 3. | grizao je |
| množina | |
| 1. | grizli smo |
| 2. | grizli ste |
| 3. | grizli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam grizao |
| 2. | bio si grizao |
| 3. | bio je grizao |
| množina | |
| 1. | bili smo grizli |
| 2. | bili ste grizli |
| 3. | bili su grizli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | grizi |
| množina | |
| 1. | grizimo |
| 2. | grizite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| grizući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| grizao, grizla, grizlo | |
| grizli, grizle, grizla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| grizen, grizena, grizeno | |
| grizeni, grizene, grizena | |
Definicija
| 1. | sitniti hranu upotrebom vilica i zubi [gristi kruh] |
| 2. | zabadati zube u što |
| 3. | pren. razg. a. postojano se truditi oko čega, živo nastojati [grize na posao] b. biti zajedljiv [grize sve oko sebe]; napadati, ujedati |
| 4. | (se) a. izjedati se, biti nezadovoljan, nesretan zbog nečega [gristi u sebi] b. ujedati se međusobno |
| 5. | () hvatati se na mamac [riba grize] |
Frazeologija
⃟ grize me savjest kajem se, grizem se
Onomastika
♦ pr. (nadimačka): Grìzēlj (490, Slavonija, moguće i od Grgur, v.), Grìzen, Grìzilo
Etimologija
✧ prasl. i stsl. gryzti (rus. gryzt', češ. hrýzti), lit. graužti
