gȉnuti
gȉnuti
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
ginuti | |
prezent | |
jednina | |
1. | ginem |
2. | gineš |
3. | gine |
množina | |
1. | ginemo |
2. | ginete |
3. | ginu |
futur | |
jednina | |
1. | ginut ću |
2. | ginut ćeš |
3. | ginut će |
množina | |
1. | ginut ćemo |
2. | ginut ćete |
3. | ginut će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | ginjah |
2. | ginjaše |
3. | ginjaše |
množina | |
1. | ginjasmo |
2. | ginjaste |
3. | ginjahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | ginuo sam |
2. | ginuo si |
3. | ginuo je |
množina | |
1. | ginuli smo |
2. | ginuli ste |
3. | ginuli su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam ginuo |
2. | bio si ginuo |
3. | bio je ginuo |
množina | |
1. | bili smo ginuli |
2. | bili ste ginuli |
3. | bili su ginuli |
imperativ | |
jednina | |
2. | gini |
množina | |
1. | ginimo |
2. | ginite |
glagolski prilog sadašnji | |
ginući | |
glagolski pridjev aktivni | |
ginuo, ginula, ginulo | |
ginuli, ginule, ginula |
1. | (, za koga, za što) nesvrš. 〈prez. -nēm, pril. sad. -ūći, gl. im. gȉnjēnje〉 gubiti život, pogibati (ob. u ratu, u saobraćajnoj nesreći i sl.) |
2. | (za kim, za čim) venuti, čeznuti, žudjeti |