doskòčiti
doskòčiti svrš. 〈prez. dòskočīm, pril. pr. -īvši, prid. rad. doskòčio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| doskočiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | doskočim |
| 2. | doskočiš |
| 3. | doskoči |
| množina | |
| 1. | doskočimo |
| 2. | doskočite |
| 3. | doskoče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | doskočit ću |
| 2. | doskočit ćeš |
| 3. | doskočit će |
| množina | |
| 1. | doskočit ćemo |
| 2. | doskočit ćete |
| 3. | doskočit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | doskočih |
| 2. | doskoči |
| 3. | doskoči |
| množina | |
| 1. | doskočismo |
| 2. | doskočiste |
| 3. | doskočiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | doskočio sam |
| 2. | doskočio si |
| 3. | doskočio je |
| množina | |
| 1. | doskočili smo |
| 2. | doskočili ste |
| 3. | doskočili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam doskočio |
| 2. | bio si doskočio |
| 3. | bio je doskočio |
| množina | |
| 1. | bili smo doskočili |
| 2. | bili ste doskočili |
| 3. | bili su doskočili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | doskoči |
| množina | |
| 1. | doskočimo |
| 2. | doskočite |
| glagolski prilog prošli | |
| doskočivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| doskočio, doskočila, doskočilo | |
| doskočili, doskočile, doskočila | |
Definicija
| 1. | (do čega) skočiti do neke daljine (onoliko koliko je drugi skočio, do nekog biljega i sl.) |
| 2. | (komu, čemu) naći izlaz iz kakve teškoće, naći način da se svlada kakva teškoća |
Onomastika
♦ pr.: Dòskoči (Rijeka, Osijek), Dòskočil (Križevci, Z Slavonija, ← češ.)
