drápati
drápati nesvrš. 〈prez. drȃpām, pril. sad. -ajūći, prid. trp. drȃpān, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| drapati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | drapam |
| 2. | drapaš |
| 3. | drapa |
| množina | |
| 1. | drapamo |
| 2. | drapate |
| 3. | drapaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | drapat ću |
| 2. | drapat ćeš |
| 3. | drapat će |
| množina | |
| 1. | drapat ćemo |
| 2. | drapat ćete |
| 3. | drapat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | drapah |
| 2. | drapaše |
| 3. | drapaše |
| množina | |
| 1. | drapasmo |
| 2. | drapaste |
| 3. | drapahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | drapao sam |
| 2. | drapao si |
| 3. | drapao je |
| množina | |
| 1. | drapali smo |
| 2. | drapali ste |
| 3. | drapali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam drapao |
| 2. | bio si drapao |
| 3. | bio je drapao |
| množina | |
| 1. | bili smo drapali |
| 2. | bili ste drapali |
| 3. | bili su drapali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | drapaj |
| množina | |
| 1. | drapajmo |
| 2. | drapajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| drapajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| drapao, drapala, drapalo | |
| drapali, drapale, drapala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| drapan, drapana, drapano | |
| drapani, drapane, drapana | |
Definicija
reg.
| 1. | (što) cijepati ili kidati tako da se načini više uglavnom neodređenih dijelova [drapati papir]; derati, cijepati |
| 2. | pren. () jako zacijeniti, postaviti visoku cijenu, skupo naplaćivati cijenu ili kakvu pristojbu [drapaju s porezom] |
| 3. | () a. glasno pucati (iz mužara i sl.) b. žarg. udarati loptu c. žarg. glasno puštati vjetrove |
Onomastika
♦ pr.: Drápalo (Orahovica)
Etimologija
✧ prasl. *drapati (rus. drápat', polj. drapać) ≃ grč. drépein: rezati
