čèšljati
čèšljati (se) nesvrš. 〈prez. -ām (se), pril. sad. -ajūći (se), gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| češljati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | češljam |
| 2. | češljaš |
| 3. | češlja |
| množina | |
| 1. | češljamo |
| 2. | češljate |
| 3. | češljaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | češljat ću |
| 2. | češljat ćeš |
| 3. | češljat će |
| množina | |
| 1. | češljat ćemo |
| 2. | češljat ćete |
| 3. | češljat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | češljah |
| 2. | češljaše |
| 3. | češljaše |
| množina | |
| 1. | češljasmo |
| 2. | češljaste |
| 3. | češljahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | češljao sam |
| 2. | češljao si |
| 3. | češljao je |
| množina | |
| 1. | češljali smo |
| 2. | češljali ste |
| 3. | češljali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam češljao |
| 2. | bio si češljao |
| 3. | bio je češljao |
| množina | |
| 1. | bili smo češljali |
| 2. | bili ste češljali |
| 3. | bili su češljali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | češljaj |
| množina | |
| 1. | češljajmo |
| 2. | češljajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| češljajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| češljao, češljala, češljalo | |
| češljali, češljale, češljala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| češljan, češljana, češljano | |
| češljani, češljane, češljana | |
Definicija
| 1. | uređivati kosu češljem |
| 2. | v. gargašati [češljati vunu] |
| 3. | žarg. nešto temeljito pregledati, prolaziti [češljati lovište; češljati teren] |
| 4. | (se) češljati sebi kosu |
Frazeologija
⃟ češljati karte neumorno kartati
Etimologija
✧ vidi čȅšalj
