čìtati
čìtati (što) nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, prid. trp. čȉtān, gl. im. -ānje〉
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
čitati | |
prezent | |
jednina | |
1. | čitam |
2. | čitaš |
3. | čita |
množina | |
1. | čitamo |
2. | čitate |
3. | čitaju |
futur | |
jednina | |
1. | čitat ću |
2. | čitat ćeš |
3. | čitat će |
množina | |
1. | čitat ćemo |
2. | čitat ćete |
3. | čitat će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | čitah |
2. | čitaše |
3. | čitaše |
množina | |
1. | čitasmo |
2. | čitaste |
3. | čitahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | čitao sam |
2. | čitao si |
3. | čitao je |
množina | |
1. | čitali smo |
2. | čitali ste |
3. | čitali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam čitao |
2. | bio si čitao |
3. | bio je čitao |
množina | |
1. | bili smo čitali |
2. | bili ste čitali |
3. | bili su čitali |
imperativ | |
jednina | |
2. | čitaj |
množina | |
1. | čitajmo |
2. | čitajte |
glagolski prilog sadašnji | |
čitajući | |
glagolski pridjev aktivni | |
čitao, čitala, čitalo | |
čitali, čitale, čitala | |
glagolski pridjev pasivni | |
čitan, čitana, čitano | |
čitani, čitane, čitana |