Hrvatski jezični portal

čìtati

čìtati (što) nesvrš.prez. -ām, pril. sad. -ajūći, prid. trp. čȉtān, gl. im. -ānje〉

Izvedeni oblici
Nesvršeni
infinitiv
čitati
 
prezent
jednina
1. čitam
2. čitaš
3. čita
množina
1. čitamo
2. čitate
3. čitaju
 
futur
jednina
1. čitat ću
2. čitat ćeš
3. čitat će
množina
1. čitat ćemo
2. čitat ćete
3. čitat će
 
imperfekt
jednina
1. čitah
2. čitaše
3. čitaše
množina
1. čitasmo
2. čitaste
3. čitahu
 
perfekt
jednina
1. čitao sam
2. čitao si
3. čitao je
množina
1. čitali smo
2. čitali ste
3. čitali su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam čitao
2. bio si čitao
3. bio je čitao
množina
1. bili smo čitali
2. bili ste čitali
3. bili su čitali
 
imperativ
jednina
2. čitaj
množina
1. čitajmo
2. čitajte
 
glagolski prilog sadašnji
čitajući
 
glagolski pridjev aktivni
čitao, čitala, čitalo
čitali, čitale, čitala
 
glagolski pridjev pasivni
čitan, čitana, čitano
čitani, čitane, čitana
Definicija
raspoznavajući slova ili znakove, razumijevati ono što je napisano [čitati novine; čitati knjigu; površno čitati]
Frazeologija
čitaj 〈imperativ gl. čitati〉 u zn. to jest, drugim riječima, to znači [privreda će se oživjeti »mekšom novčanom politikom« čitaj — štampanjem novca]; pročitaj između redaka, protumači, shvati, to znači, to će reći;
čitati (kome) bukvicu (lekciju) oštro koriti;
čitati između redaka čitajući domišljati se o onome što pisac nije htio jasno reći;
čitati koga shvaćati čije misli bez njegove volje
Etimologija
prasl. *čitati (rus. čitát', polj. czytać), lit. skaityti: brojati ← ie. *kweyt- (skr. cetati: opaža)