čȕditi
čȕditi (se) nesvrš. 〈prez. -īm (se), pril. sad. čȕdēći (se), gl. im. čȕđēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| čuditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | čudim |
| 2. | čudiš |
| 3. | čudi |
| množina | |
| 1. | čudimo |
| 2. | čudite |
| 3. | čude |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | čudit ću |
| 2. | čudit ćeš |
| 3. | čudit će |
| množina | |
| 1. | čudit ćemo |
| 2. | čudit ćete |
| 3. | čudit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | čuđah |
| 2. | čuđaše |
| 3. | čuđaše |
| množina | |
| 1. | čuđasmo |
| 2. | čuđaste |
| 3. | čuđahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | čudio sam |
| 2. | čudio si |
| 3. | čudio je |
| množina | |
| 1. | čudili smo |
| 2. | čudili ste |
| 3. | čudili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam čudio |
| 2. | bio si čudio |
| 3. | bio je čudio |
| množina | |
| 1. | bili smo čudili |
| 2. | bili ste čudili |
| 3. | bili su čudili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | čudi |
| množina | |
| 1. | čudimo |
| 2. | čudite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| čudeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| čudio, čudila, čudilo | |
| čudili, čudile, čudila | |
Definicija
| 1. | (koga) izazivati čuđenje |
| 2. | (se) (komu, čemu) biti iznenađen, pokazivati iznenađenost, biti obuzet čuđenjem |
Frazeologija
⃟ čuditi se čudom jako se čuditi
Etimologija
✧ vidi čȕdo (I)
