čuvstvòvati
čuvstvòvati () nesvrš. 〈prez. čùvstvujēm, pril. sad. čùvstvujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| čuvstvovati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | čuvstvujem |
| 2. | čuvstvuješ |
| 3. | čuvstvuje |
| množina | |
| 1. | čuvstvujemo |
| 2. | čuvstvujete |
| 3. | čuvstvuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | čuvstvovat ću |
| 2. | čuvstvovat ćeš |
| 3. | čuvstvovat će |
| množina | |
| 1. | čuvstvovat ćemo |
| 2. | čuvstvovat ćete |
| 3. | čuvstvovat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | čuvstvovah |
| 2. | čuvstvovaše |
| 3. | čuvstvovaše |
| množina | |
| 1. | čuvstvovasmo |
| 2. | čuvstvovaste |
| 3. | čuvstvovahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | čuvstvovao sam |
| 2. | čuvstvovao si |
| 3. | čuvstvovao je |
| množina | |
| 1. | čuvstvovali smo |
| 2. | čuvstvovali ste |
| 3. | čuvstvovali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam čuvstvovao |
| 2. | bio si čuvstvovao |
| 3. | bio je čuvstvovao |
| množina | |
| 1. | bili smo čuvstvovali |
| 2. | bili ste čuvstvovali |
| 3. | bili su čuvstvovali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | čuvstvuj |
| množina | |
| 1. | čuvstvujmo |
| 2. | čuvstvujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| čuvstvujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| čuvstvovao, čuvstvovala, čuvstvovalo | |
| čuvstvovali, čuvstvovale, čuvstvovala | |
Etimologija
✧ vidi čúvstvo
