dekintírati
dekintírati (, koga) dv. 〈prez. dekìntīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dekintirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dekintiram |
| 2. | dekintiraš |
| 3. | dekintira |
| množina | |
| 1. | dekintiramo |
| 2. | dekintirate |
| 3. | dekintiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dekintirat ću |
| 2. | dekintirat ćeš |
| 3. | dekintirat će |
| množina | |
| 1. | dekintirat ćemo |
| 2. | dekintirat ćete |
| 3. | dekintirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | dekintirah |
| 2. | dekintiraše |
| 3. | dekintiraše |
| množina | |
| 1. | dekintirasmo |
| 2. | dekintiraste |
| 3. | dekintirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | dekintirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dekintirao sam |
| 2. | dekintirao si |
| 3. | dekintirao je |
| množina | |
| 1. | dekintirali smo |
| 2. | dekintirali ste |
| 3. | dekintirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dekintirao |
| 2. | bio si dekintirao |
| 3. | bio je dekintirao |
| množina | |
| 1. | bili smo dekintirali |
| 2. | bili ste dekintirali |
| 3. | bili su dekintirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dekintiraj |
| množina | |
| 1. | dekintirajmo |
| 2. | dekintirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| dekintirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| dekintiravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dekintirao, dekintirala, dekintiralo | |
| dekintirali, dekintirale, dekintirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| dekintiran, dekintirana, dekintirano | |
| dekintirani, dekintirane, dekintirana | |
Definicija
žarg. ostati/ostajati bez novca, (u)činiti ili biti/bivati uzrokom da tko ostane bez novca
Etimologija
✧ de- + v. kinta
