dȉhtati
dȉhtati () nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dihtati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dihtam |
| 2. | dihtaš |
| 3. | dihta |
| množina | |
| 1. | dihtamo |
| 2. | dihtate |
| 3. | dihtaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dihtat ću |
| 2. | dihtat ćeš |
| 3. | dihtat će |
| množina | |
| 1. | dihtat ćemo |
| 2. | dihtat ćete |
| 3. | dihtat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | dihtah |
| 2. | dihtaše |
| 3. | dihtaše |
| množina | |
| 1. | dihtasmo |
| 2. | dihtaste |
| 3. | dihtahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dihtao sam |
| 2. | dihtao si |
| 3. | dihtao je |
| množina | |
| 1. | dihtali smo |
| 2. | dihtali ste |
| 3. | dihtali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dihtao |
| 2. | bio si dihtao |
| 3. | bio je dihtao |
| množina | |
| 1. | bili smo dihtali |
| 2. | bili ste dihtali |
| 3. | bili su dihtali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dihtaj |
| množina | |
| 1. | dihtajmo |
| 2. | dihtajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| dihtajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dihtao, dihtala, dihtalo | |
| dihtali, dihtale, dihtala | |
Definicija
reg. dobro prianjati, čvrsto držati, biti čvrsto priljubljen (ob. na spojevima cijevi ili na vratima, prozorima i sl.); ne propuštati, zaptivati; brtviti [vrata dobro dihtaju]
Etimologija
✧ njem. dichten ≃ dicht: gust, zbijen
