dòčēti
dòčēti (što) svrš. 〈prez. dȍčnēm, pril. pr. -ēvši, prid. trp. dȍčēt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dočeti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dočnem |
| 2. | dočneš |
| 3. | dočne |
| množina | |
| 1. | dočnemo |
| 2. | dočnete |
| 3. | dočnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dočet ću |
| 2. | dočet ćeš |
| 3. | dočet će |
| množina | |
| 1. | dočet ćemo |
| 2. | dočet ćete |
| 3. | dočet će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | dočeh |
| 2. | doče |
| 3. | doče |
| množina | |
| 1. | dočesmo |
| 2. | dočeste |
| 3. | dočeše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dočeo sam |
| 2. | dočeo si |
| 3. | dočeo je |
| množina | |
| 1. | dočeli smo |
| 2. | dočeli ste |
| 3. | dočeli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dočeo |
| 2. | bio si dočeo |
| 3. | bio je dočeo |
| množina | |
| 1. | bili smo dočeli |
| 2. | bili ste dočeli |
| 3. | bili su dočeli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dočni |
| množina | |
| 1. | dočnimo |
| 2. | dočnite |
| glagolski prilog prošli | |
| dočevši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dočeo, dočela, dočelo | |
| dočeli, dočele, dočela | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| dočet, dočeta, dočeto | |
| dočeti, dočete, dočeta | |
Definicija
rij. završiti što [dočeti posao]
Frazeologija
⃟ načeto je dočeto 1. ono što se dobro započne već je na putu da bude i dobro završeno 2. kako se počelo tako se sretno i privelo kraju; rečeno učinjeno
Etimologija
✧ do-1 + prasl. *čęti: početi (rus. načát')
