tòvariti
tòvariti (koga, što) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -rēći, prid. trp. tòvaren, gl. im. -rēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| tovariti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | tovarim |
| 2. | tovariš |
| 3. | tovari |
| množina | |
| 1. | tovarimo |
| 2. | tovarite |
| 3. | tovare |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | tovarit ću |
| 2. | tovarit ćeš |
| 3. | tovarit će |
| množina | |
| 1. | tovarit ćemo |
| 2. | tovarit ćete |
| 3. | tovarit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | tovarah |
| 2. | tovaraše |
| 3. | tovaraše |
| množina | |
| 1. | tovarasmo |
| 2. | tovaraste |
| 3. | tovarahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | tovario sam |
| 2. | tovario si |
| 3. | tovario je |
| množina | |
| 1. | tovarili smo |
| 2. | tovarili ste |
| 3. | tovarili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam tovario |
| 2. | bio si tovario |
| 3. | bio je tovario |
| množina | |
| 1. | bili smo tovarili |
| 2. | bili ste tovarili |
| 3. | bili su tovarili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | tovari |
| množina | |
| 1. | tovarimo |
| 2. | tovarite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| tovareći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| tovario, tovarila, tovarilo | |
| tovarili, tovarile, tovarila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| tovaren, tovarena, tovareno | |
| tovareni, tovarene, tovarena | |
Definicija
| 1. | stavljati, slagati, podizati (teret) na koga ili na što radi prenošenja ili prevoženja |
| 2. | pren. rij. opterećivati koga čime, prebacivati na koga [tovariti na leđa (kome) nametati kao obvezu, brigu; tovariti na dušu (kome) prebacivati na koga odgovornost za što] |
Etimologija
✧ vidi tòvar
