upozòriti
upozòriti (koga) svrš. 〈prez. upòzorīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. upòzoren, gl. im. upozorénje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| upozoriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | upozorim |
| 2. | upozoriš |
| 3. | upozori |
| množina | |
| 1. | upozorimo |
| 2. | upozorite |
| 3. | upozore |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | upozorit ću |
| 2. | upozorit ćeš |
| 3. | upozorit će |
| množina | |
| 1. | upozorit ćemo |
| 2. | upozorit ćete |
| 3. | upozorit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | upozorih |
| 2. | upozori |
| 3. | upozori |
| množina | |
| 1. | upozorismo |
| 2. | upozoriste |
| 3. | upozoriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | upozorio sam |
| 2. | upozorio si |
| 3. | upozorio je |
| množina | |
| 1. | upozorili smo |
| 2. | upozorili ste |
| 3. | upozorili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam upozorio |
| 2. | bio si upozorio |
| 3. | bio je upozorio |
| množina | |
| 1. | bili smo upozorili |
| 2. | bili ste upozorili |
| 3. | bili su upozorili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | upozori |
| množina | |
| 1. | upozorimo |
| 2. | upozorite |
| glagolski prilog prošli | |
| upozorivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| upozorio, upozorila, upozorilo | |
| upozorili, upozorile, upozorila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| upozoren, upozorena, upozoreno | |
| upozoreni, upozorene, upozorena | |
Definicija
| 1. | (koga na što) skrenuti čiju pozornost, reći mu da je važno |
| 2. | (koga) reći kome da pazi (s obzirom na posljedice); opomenuti |
Etimologija
✧ u- + v. pozor
